|
|
| < | veljača, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Ime: Roko
Godina: famoznih 16
Živim u: mjestu pokraj Samobora, Strmcu
Živim sa: mamom, očuhom, sekom i burazom u velikoj kući
Škola: Gimnazija Antuna Gustava Matoša u Samoboru
Volim: sve ljude koji vole mene, čokoladu, lude i otkačene stvari
Ne volim: ljude koji ne vole mene, narodnjake, Britney, razne tehnološke napravice
OBOŽAVAM: Boba Marley, svoj fotić i blog
MRZIM: ma sve volim!!
Slušam: REGGAE, rock...
Naj izvođači: BOB MARLEY, Nirvana, Bijelo dugme, Azra, Parni valjak, Janis Joplin, Jimmi Hendrix...
Na ovom ćete blogu: vidjet mene, meni drage ljude i pročitat moju svakodnevnicu
OPROŠTAJNO PISMO KURTA COBAINA
Govoreći jezikom iskusne budale koja bi očito radije bila ponižena, djetinjasta, tužna, ova poruka bi trebalo biti prilično jasna. Sva upozorenja, od mog upoznavanja sa etikama zajedno sa nezavisnošću i zagrljajem vaše zajednice, su se pokazala veoma istinitim. Ja nisam osjećao toliko uzbuđenje slušajući muziku koliko stvarajući je i pišući je toliko godina. Osjećam se krivim radi ovih riječi, npr. kada se povučemo sa bine i pogase se svjetla i kada me masa ljudi zove na bis, to me ne pogađa na isti način kao i Freddy Mercurija koji je, tako se činilo, volio biti obožavan i voljen od te iste mase ljudi, što je nešto što ja veoma cijenim i čeznem. Ja ne mogu od vas napraviti budalu, nikoga od vas, jednostavno nije fer za vas i za mene. najgori čin, koji ja mogu zamisliti, bio bi varajući ljude i folirati da imam 100% zabavu. Ponekad osjećam da bi trebalo osvijestiti se prije nego što izađem na binu. Ja sam pokušao napraviti sve što je u mojoj moći, jesam, Bože, vjeruj mi da jesam, ali to nije dovoljno. Ja poštujem činjenicu da sam utjecao na mnoge ljude.Ja mora da sam jedan od onih narcisoidnih ljudi koji poštuju stvari tek onda kad one nestanu. Ja sam preosjetljiv. Ja bih morao biti lijena osoba koja potcjenjuje a da bih dobio zanos za sve ljude koje osobno znam i za fanove Nirvanine muzike. Svi mi imamo nešto dobro u sebi, i ja mislim da jednostavno previše volim ljude, ali ja jednostavno ne mogu preći preko frustracija, osjećaja krivnje i empatije koju osjećam prema svakom, tako je osjećam da me čini jebeno tužnim. Malog tužnog, osjetljivog, nepoštovanog čovjeka, Isuse, čovjeka!!!
Zašto jednostavno ne možeš uživati? Ne znam, imam poštovanje žene sa slatkim ambicijama i moje kćeri koja me toliko podsjeća na ono što sam ja nekad bio: pun ljubavi i uživanja, prolazeći mirno pored svake osobe misleći da je svako dobar i da me neće povrijediti. To me muči do neke granice koju ne mogu zamisliti. Ne mogu podnijeti misao da Frances postane samouništivi roker koji će se ubiti kao što sam ja postao. Ja sam velik, ali od moje sedme godine ja sam postao mrzovoljan prema svima uopće. Samo zbog toga jer se činilo previše lako za ljude da budu zajedno i da budu empatični. Empatija! Samo zbog toga jer je previše volim i osjećam se žalosno za ljude. Hvala svima za zabrinutost i pisma tokom ovih godina. Ja sam previše zlovoljan, baby! Nemam više želje ni za što i stoga zapamti: BOLJE JE IZGORIJETI NEGO UVENUTI! MIR, LJUBAV, SLOGA.
KURT COBAIN
Frances i Courtney, bit ću na vašem olatru.
Molim te Courtney, samo nastavi...za Frances, za njen život koji će biti sretniji bez mene.
VOLIM VAS! VOLIM VAS! VOLIM VAS!!!
Bobova biografija:
Bob Marley svakako je na neki način revolucionar koji je glazbeni stil i folklor svoje domovine doveo u domove na svim stranama svijeta. Kao pravom humanistu stihovi su mu najčešće bili orijentirani na borbu malog čovjeka, te na situaciju u njegovoj zemlji. Donio nam je dašak jamajkanske kulture i veselog duha tog naroda koji živi i danas.
Robert Nesta Marley rođen je 06.02.1945 na Jamajci u prilično neobičnoj obitelji, naime otac mu je bio sredovječni bijelac a majka crna tinejđerka. Zbog nesređenih odnosa u obitelji, on napušta roditeljski dom sa 14 godina u potrazi za muzičkom karijerom. U Kingstonu je našao glazbenog tutora u Joeu Higgsu. 1963 godine udružio se s još nekoliko pjevača; Peterom Tosh, Bunnyem Livingstonom, Juniorom Braithwaitom, Beverlyem Kelsom i Cherry Smith, te su osnovali bend "the Teenagers"; kasnije "The Wailing Rudeboys", a naposljetku "Wailers".Izdavačka kuća Studio One je izdala njihovu prvu ploču "I'm Still Waiting", kao i slijedeću "Simmer Down", a najveći hitovi bili su im singlovi: "Let Him Go (Rude Boy Get Gail)", "Dancing Shoes", "Jerk in Time", "Who Feels It Knows It" i "What Am I to Do".
Te se iste godine oženio za pjevačicu Ritu Anderson.
Slijdeće godine Marley je reformirao grupu i snimio "Bend Down Low" i okrenuo se Rastafarijevskoj vjeri. Nakon nekoliko različitih manje-više uspješnih suradnji, tek je 1973 godine album Catch a Fire izašao van granica njihove države i odmah u svijetu privukao pažnju, a slijedećim albumom Burnin' već su osvojili horde obožavatelja. Ubrzo se grupa ponovno retransformirala, ostavljajući Marleya zapravo samog. No on uz pomoć supruge i njezine grupe snima i putuje dalje. 1975 godine objavljuje album Natty Dread na kojem se nalazi hit pjesma "No Woman, No Cry". Slijedom uspješnih koncerata snima prvi live album Live!, a albumom Rastaman Vibration iz 1976 "zacementirao" je svoj status superzvijezde i nadarenog umjetnika.
03. 12.1976 godine ranjen je prilikom pokušaja atentata na njega, što ga je natjeralo da slijedeće dvije godine provede van domovine, a tada slijedi uspješan niz albuma: Exodus s hitovima Jamming", "Waiting in Vain" i "One Love/People Get Ready"; Kaya s "Is This Love" i "Satisfy My Soul"; Babylon by Bus i Survival.
Prije početka Američke turneje, tijekom uobičajenog jutarnjeg jogginga, Bob Marley je kolabrirao, a kasnije je potvrđeno da boluje od raka koji se proširio na mozak, pluća i jetru. Prije same smrti 11.05.1981. izašao je njegov posljednji album Uprising. Imao je samo 36 godina. Sva su njegova djeca, njih sedmero, danas glazbenici.
Joj... ne čitam više ba previše blogove i tak se užasno malo posvećujem tom portalu tak da ni ne znam kaj ljudi pišu, o kojim temama i kaj ja znam. Al uglavnom razmišljal sam i ja bih pisao o fašniku. Istina bog da je odavno završio al svejedno. Uglavnom kak sam ja zbunjeno srednje dijete u obitelji ponekad zazujim okolo i čak dubokoumno razmišljam. I tak sam bio na trgu u samoboru i zujim i gledam ljude u kaj su se maskirali. Ima prejebenih maski al nekak mi to nije to. Mislim, kaj nije fašnik nastal kao da se ljudi maskiraju i tak otjeraju zle duhove il kaj ja znam? Mislim, normalno da su ljudi promjenili svoja vjerovanja i običaje ali definitivno ne podržavam da se nekaj izmjeni za 69326 stupnjeva. Ljudi bi se trebali maskirat u stvari strašnije od zlih duhova tak da se oni useru i pobjegnu a ne bokte da mi se neko maskira u bebu ili francusku sobaricu. Mislim je to ok ali to nije to. Uglavnom, ne masiram se iz protesta prema sadašnjem čovječanstvu koje sve, ali baš sve radi da bi njima bilo bolje. Mislim to je normalna stvar ali neke stvari je bolje ostaviti netaknute jer je orginal uvijek najbolji...
Posljednji trenuci mog života
Ne. Ne razmišljam o tako skoroj smrti i ne, nisam pesimistična, depresivna osoba. Ne znam zašto, ali taj pojam smrti mi je dosta važan. Najvažniji u cijelom životu, štoviše. I smatram da to mora biti nešto posebno. Na prvom mjestu očekivano.
Ležim na mekanoj postelji izmučen od života, od svega. Znam da taj trenutak skoro dolazi ali pokušavam ne misliti na to. Razmišljam o djetinjstvu. O početku mog života, a ne o kraju. Razmišljajući tako navire mi još i još sjećanja. Ali to je tako stvarno. Tako realno. Uz te misli kao da ponovno proživljavam te davno završene trenutke. Uz sjećanja, vraćaju mi se već poznati mirisi, okusi, zvukovi. Slatkasti mirisi bakinih kolača, mlijeka sa medom i njezine kuhinje općenito. Ali uz njih prisjećam se i mirisa vina iz djedova podruma. Kiselkasti miris vina pomješan sa kiselkastim mirisom ukiseljenog zelja. Uz to čujem djedovo mrmljanje dok mješa sve potrebne sastojke za pripravu domaćeg vina i bakine savjete. Što je dobro, a što nije. Slušam i mamu kako pjevajući ukrašava božićno drvce. Kako mi drži prodike, kako se veseli sa mnom nakon nekog dobrog djela, kako se smije. U ustima mi je gorkast okus od popijene tablete, ali ga najdenom zamjenjuje slatki okus tek otvorene lizalice. Taj slatki okus se pomješa sa ljutim okusom nekog kineskog jela, a zatim sa kiselkastim okusom limunade.
Najednom mi se u glavi stvara slika prazne ulice na sam Božić. Snijeg pada. Ja sam šećem ulicom. Žurim da što prije stignem u toplinu doma, da sa svojom obitelji proslavim Božić. Okružuje me potpuna, gotovo jeziva tišina koju tu i tamo prekida glasni pseći lavež. Na toplo lice mi padaju sitne pahulje snijega koje se tope i pretvaraju u još sitnije kapljice vode. Brišem lice rukom i prelazeći si preko nosa osjetim miris bombona kojeg zatim stavljam u usta i čekam da se otopi i da mi ispuni usta slatkim okusom naranče. Mrak je i magla i jako slabo vidim. Prolazi par automobila i taj gromoglasan zvuk prekida tišinu. Dolazim do kuće. Božićne lampice osvjetljuju kućni prag u raznim bojama. Majka mi otvara vrata i zapuhuje me topli zrak. Čujem pjesme, veselje ljudi. Rodbina je kod nas. Slavimo Božić.
Sve te slike, mirisi, okusi, zvukovi odjednom u mojoj glavi. Ludo? Da. Zanimljivo? Da. Ali to sad više nije bitno...
Roko Bošnjak 2.b.
Gimnazija A.G. Matoša
Samobor, 27.12.2007.
Bio je to jedan običan sunčan dan. Bajkovit štoviše. Puhao je lagani povjetarac i raznosio zanosni miris cvijeća po zraku. Ispred nje je bila livada prepuna šarenog cvijeća intenzivnog mirisa. Oa je bila prekrasna. Duga plava kosa padala joj je preko ramena i prekrivala uske naramenice njene bijele lanene haljine. Bila je zadivljena prizorom šarene livade. U jednu ruku je bila presretna jer je imala stvarno sve što joj je srce moglo poželjet, no s druge strane je bila totalno tužna. Prisjećala se grozota koje su joj se događale u protekle dvije godine. Prije dvije godine umrla joj je mama...
ps. ako želite nastavak, pratite i dalje moj blog... heh...
Evo ljudi došlo je vrijeme i za moj novi post... u zadnje vrijeme se puno toga izdogođalo, što u javnom životu, što u mom privatnom. Puno se blogovca dotaklo Tošeove smrti pa moram i ja... evo, na žalost poginuo je, ni kriv ni tuđan. Mislim kad se tak nekaj dogodi nije ti baš svejedno, jer razmišljajući o tome dođeš do zaključka da se to može dogodit bilo kome u bilo kojem trenutku. I tak Europa tuguje već par dana i zujim ja malo i naletim na natpise: tri dana žalosti u Makedoniji, djeca ne idu u školu, Toše-svetac. Pa stani malo.. mislim, ne želim ispast bezosječajna budala al da mu jebeš mater nemogu oni to toliko napuhivat... i mislim, pojavilo se masu blogova vezanih za njega, a prije ih ije bilo (prije njegove smrti).. pa daj ajde ljudi... get it over with...
Prjeđimo na malo veselije teme... danas mi sestrična ima 18. rođendan pa joj želim sve najbolje za tih njezinih sweet 18... lol... pusek za Anu...
E da i nakon objavljenog onog izazova puno mi se ljudi žalilo kaj nisu spomenuti.. a jebemu mater... nije, bar meni, isto kad nekog poznam 10 godina i godinu dana... mislim, normalno da te dvije osobe volim, al ipak mrvicu više volim osobu koju poznam 10 godina, no ja bih ovu priliku iskoristio i da se ispričam takvim osobama...
U školi klasika... osim kaj samo danas kety i ja markali zadnji sat-kemiju... e to fakat moram naučit... jebenu kemiju...
Uglavnom, ne želim vas zamarat svojim problemima u školi. Reko sam kaj sam htio reč i to je to...
Hvala vam svima...
Poslušajte ovu pjesmu... prejebena stvar:
evo prihvaćam izazov... ak te to veseli, čitaj:
5 stvari koje volim:
1. kalajicu
2. đuku
3. životinje
4. svu glazbu, reggae najviše
5. internet
5 stvari koje ne volim (čitaj:mrzim)
1. neke određene ljude iz svog razreda
2. školu
3. sport
4. kemiju, fiziku
5. naređivanja
5 stvari koje bih želio znati:
1. zašto je franc tako glup?
2. zašto nam se Bog ne ukaže?
3. zašto strma ne ode u penziju?
4. zašto mi se događaju sranja u životu?
5. što je smisao života?
5 stvari koje me fasciniraju:
1. sedamdesete
2. pavlićka
3. strma
4. znanost
5. marlboro ultra light
5 stvari koje želim:
1. upisat želejni faks
2. zaposlit se
3. ubit franca
4. odselit se od staraca
5. živjet sam
5 stvari kojih se sramim:
1. svog dugog jezika
2. maskirat se za fašnik
3. držanja govora pred masom ljudi
4. kad zajebem nekog
5. svojih ocjena
i to bi bilo to... evo kety, uživaj...
pozzzzz
zujim malo po netu i buljim u ovu sliku/citat već pol sata i razmišljam o tome... citat je prejeben:
Who are you to judge the life I live?
I know I'm not perfect and I don't live to be.
But before you start pointing fingers make sure your hands are clean...
BOB MARLEY
puno vam hvala kaj posječujete moj blog i duboko se ispričavam kaj dugo, al fakat dugo nisam pisal.... u jebote već više od dva mjeseca.. vrijeme je tak brzo proletilo.. uglavnom... Tina hvala na čestitkama i jebeno se osječam ko šesnaestogodišnjak... heh... no dobro, dosta zahvala...
jednostavno sam izgubil volju za svime.. ne znam fakat kja mi je... prije sam jedva čekal da se izvalim u stolac i kliknem poveži al sad fakat nemam više volje za net... na msn-u mi se neda bit jer su mi se ubacile retardirane osobe koje ne mogu smislit i ja ih izbacim kad evo njih opet... stvarno nisam znal kaj ću bez neta al sad jednostavno neznam kaj ću s njim. počela je škola i fakat mi se više neda ić... mislim neću prekinut školovanje al prije mi je bilo bar zabavno u školi... sad ni to... jednotavno u posljednje vrijeme puno razmišljam kaj da napravim od svog života... za vije godine ću bit punoljetan i.. ma jednostavno ne znam.... kutije se prazne, čaše su prazne.. moj život je prazan... bilo je nekih tuluma nedavno al su na svim bile cajke (čak i na mom..) a kaj da vam velim kad svi s kim se družim slušaju cajke... jebi ga... uglanom imam jednu bilježnicu tzv. razredna knjiga u koju pišemo (ljudi iz razreda) svoje dojmove s nastave, tračamo profesore itd. ove godine smo dobili psihologiju u školi i to je jedan od zanimljivijih predmeta koje mogu bez zamaranja učit i slušat. profa je super i nadam se da će mi objesnit zakaj neki ljudi mogu bit tolki kreteni. već su dvije sulje u imeniku, komp mi skuplja prašinu a ja i dalje neznam kaj da napavim... uglavnom u zadnje vrijeme se dosta često svađam sa starcima a sa sisterkom sam si malo bolji... ono, ona je jedina osoba u obitelji koja me pokušava shvatit... ma sve je to sjebano i kak bi Ana rekla ; ŽIVOT JE KURVA!!!
Kaj je bilo na moru...?? zanimljivo ali ujedno i jako glupo pitanje... na moru je bilo dobro.. nije bilo odlično jer nije bilo baš puno turista tj. onih iz kopnenog djela hrvatske s kojima se inače malo više družim, al je bilo dobro jer sam upoznal dosta novih povljanaca tak da sam s njima izlazil van... prvih par dana su bile dvije frendice iz škole a kad su one otišle družio sam se s povljancima i jednom curom iz zgb-a (veli ona: zamisli dvije sekunde: jen, dva tri...) lool... i tak... nije niš posebno bilo... osim da su ovo moje ljeto obilježili bambus, tri deci točene i cedevita... heheheheheh.... naime.. od 1.7. više nisu točili alkohol mlađima od 18... osim nekih iznimka naravno... hehe.. uglavnom, vratil sam se prije jer mi sljedeći vikend seka slavi 18. rođendan i zato jer od 20.7. počinjem radit tak da ću bit pun love... hehe...
Slike od zadnjeg dana neću stavljat. Ko ih hoće nek mi se javi na msn ili na mob da mu ih stavim na cd.... msn: positive_vibrations16@hotmail.com
I to bi bilo to...
Čujemo se, vidimo se...
Pozz od reggae kinga...
da, da.. i mi smo konačno dočekal taj zadnji dan škole... zadnji dan prvog razreda.. još samo 3 godine, pa 5 godina faksa i haj lajf... joj.. kaj nas sve još čeka... no dobro. ak su mogli dugi možemo i mi... nego, ja ću stavit par slikica sa vungrija i iz narkić parkića di smo proslavili taj zadnji dan...
još se u školi učilo i odgovaralo...
loooooool....
al se i sviralo... (za višu ocjenu.. šala... lol..)
ovak smo provodili ostatke sata (naime, na satovima smo bili samo po 30 sekundi dok nam profe nisu zaključile ocjene... i onda van):
nakon zadnjeg sata na vungri...
ana i ja...
počelo je...
tonka: al ja fakat nisam popila puno... ovak sam malo popila...
mario: ma daj...
sad bum ja vama nekaj pametno rekla: OVAJ DALMATINO JE MOJ....
leteći Šaban....
palile su se i knjige...
sve dok nas zločesti stričeki nisu sterali... onda smo krenuli prema parku...
a oni su morali pobirat naše smeće... hahahahahah....
nama je bilo bolje nego njima... mi pjevamo, oni beru smeće...
ne, pavlićka (čitaj: prosjek 4,8) NIJE PIJANA
neki se nisu više mogli stajat pa su se valjali po podu... loool...
a neki su pjevali do te mjere da su im se face izdeformirale... looll...
naše mile štengice...
i to bi bilo to.. imam ja pun qurac slika al mi se više neda stavljat... nego.. ja odlazim na more tak da se čujemo za cca. mjesec dana... budite mi pozdravljeni...
reggae king
fakat ne znam o čemu da vam pišem... o školi? ah, ajde još malo ću o tome jer je još samo 4 radna dana do kraja... situacija je ok, samo povijest moram još ispravit i užasavam se toga... odgovarah danas hrvatski i biologiju i fakat sam štrebal, al ono fakat i dođem pred profe i zablokiram... jednostavno ne znam odgovorit na najjednostavine pitanje... al sam se nekak izvuko pa pokupil solidne ocjene... đizs, još samo povijest... weee... baš sam hepi... i ak me matišu neće rušit, naravno.... jer se još svašta može promjenit...
prošli vikend sam se išo napit i za čudo, uspjelo mi je... skupila se ekipica u vrtiću i tam smo pili... i danas idemo isto... weeeee....
nemam nikakve slike s tog događaja a neda mi se baš pisat sve u detalje... budem danas valjda poslikal... i kaj još ima novog...??? ma nema niš samo kaj mi je pusto bez ekonomistica (čitaj: ane i tine)... one imaju popodne školu... :(
und das ist das... that's it... TO JE TO...
ae pozdrav... e da ima jedna prejebena stvar... mislim, ziher ste ju čuli, dosta je stara al je to fakat zakon pjesma:
sad fakat idem...
btw tina-štapić je zato kaj ljudi misle da sam mršav (čitaj: premršav), a zapravo nisam.. lol..
ae pozdrav od reggae kinga...
Zaustavimo ubijanje životinja, uzgajanje životinja zbog krzna i zabave (cirkusi). mnogi od vas se ni ne obaziru na proteste prijatelja životinja pa se nadam da će vam ovaj video otvorit oči: DOBAR TEK...
dakle, niš posebno novo osim situacije u školi... lol... znam da vas t sad najmanje zanima, al jebi ga... moram nekaj pista tak da mi u školi ne seru da pišem post svake prestupne... hehe...
inače, danas mi je bio jako sjeban dan... njemački, povijest, kemija i fizika... najodvratniji dan od početka školske... i uglavnom, njemački smo imali predsat i mislim si ja dal da markam ili ne jer ak me pita sulja ziher, a još je fakat malo vremena ostalo za ispravke. i onda nisam al je zato pol razreda markalo pa nije pitala.. ljubim vas..
onda povijest (blok-sat). prvi sat test od 7 pitanja a ja ih rješil 4 al ću jedan dobit ziher, a drugi sat je pitala... i koga ćemo... ajmo roka... au pičku materinu... dobih dvije sulje i rekla mi je da ak dobim 1 iz testa-popravni... a dobit ću jedan.. al budem ju valjda nekak nažical da me pita...
sljedeća dva sata kemija... užas... ja onak vadim stvari van iz torbe i skužim da nemam vježbenicu i mislim si kak će me prozvat i kak će mi spičit sulju iz vježbenice, pa iz praktičnog rada, pa iz znanja...
i prozove on mene, a ja se tresem ko perce na vjetru.. i veli mi da dovršim jedan zadatak kaj ovaj prije mene nije znal... i ja neke gluposti napišem i dobim dva...
sljedeća dva sata fizika iliti noćna mora... mislim, predmet nije tolko loš al profesor zajebano pita. pita neko pitanje i za odgovor fakat trebaš jebački razmišljat,... ak naštrebaš sve dfinicije napamet neće ti pomoć... al se ja nadam da mene neće pitat i da će mi zaključit dva...
i to je za danas to.. fakat neznam kaj ću s povijesti... još moram sljedeće predmete odgovarat prije zaključivanja: latinski, likovni, povijest, matišu, njemački dva puta, engleski, informatiku... i mislim da je to to...
ajd ljudi odite štrebat..
pozz od reggae kinga..
Laganica. Hrvatski uopće ne želim komentirat. Fakat prelagano i svi u mojoj školi su se složili s tim. Matiša prvi dio katastrofa, svi smo zaokruživali na eci peci pec, a drugi dio fakat laganica. Posebno zadnja tri zadatka... i do kraja školske godine moram još: ispravit latinski, odgovarat kemiju, ispravit matišu, odgovarat i pisat povijest, odgovarat njemački, odgovarat biologiju, odgovarat i pisat još tri testa iz hrvatskog, odgovarat engleski.... ak se izvučem bez ijednog popravnog selim se u zagreb u neku drugu školu... weee....
Osim škole, u mom životu nema niš zanimljivog osim kaj je vani +40 stupnjeva a ja sam prahlađen... kak bi rekla moja anuška: život je kurva!
sad prek vikenda moram fakat puno štrebat... al lakše mi je jer znam da i moja ekipa mora učit.. mislim, da znam da su oni vani, a da ja moram štrebat, bacil bi se van kroz prozor.... svi mi imamo isti problem...
e idem ja sad učit stehiometriju.. lol...
ajde pozdrav od reggae kinga...
gledam malo po blogovima i vidim da je većina novih postova osvanula 23.5. meni se baš i nije dalo pisat novi post pa ga pišem sad. u mom životu nema niš novog osim kaj mi se smješi popravni iz latinskog, no o svemu ovisi moj sutrašnji odgovor... iskreno se nadam dvojci... osim toga, užasno me živcira kaj me raska stavila u PRVU klupu... mislim, užasan smo razred (po ponašanju) tak da je profa iz hrvatskog zatražila hitan premještaj i raska mene stavi u prvu klupu. prvu klupu...
taman sad u ovom periodu kad pišemo 50 testova... ja u prvoj klupi... joj, najradije bi si kožu ogulil....
a kaj se latinskog tiče- trenutno imam tri jedinice (dvije iz odgovarnja i jednu iz zadaćnice) tak da ću jako vrlo vjerojatno na popravni... i još matišu moram ispravit... a neda mi se učit latinski... sve te silne deklinacije, konjugacije, 500 riječi (moramo znat infinitiv i genitiv jednine te kojoj deklinaciji/konjugaciji pripada).... đizs... zakaj sam ja u gimnaziji???
a da sam se upisal u neku drugu školu, nebi mogo na željeni faks.. a vjerojatno ni neću moć s ovakvim ocjenama... joj kad vidim ove maturante kak luduju i vesele se... ja bi sad htio bit na njihovom mjestu...
zakaj se nisam rodil tri godine prije... joj, život mi je u kurcu... PRVA KLUPA I LATINSKI...
ma treba se samo jako dobro napit... i sve zaboravit i prespavat srednju školu, pogotovo ak je gimnazija.....
nadam se da ste skužili kaj sam vam svega napisal... jer sam fakat svašta nabacal...
idem sad učit latinski... ajde pozz
reggae king
evo da i ja malo pišem o praznicima... to su oni uskršnji... e da.. ovi kaj su nedavno bili... mislim, kad su završili svi su pisali o tome di su bili vani, kaj su svega radili i slično... meni se za te praznike dogodilo nešto savršeno... starci su mi otputovali... al da ne mislite da sam neodgovorno tulumaril po cijele dane.... ne, ne... ja sam čak i učil... e da... i došla je jedna super cura iz rijeke imenom dragana... (ostavila mi je komentar pa odite posjetit)... no uglavnom, izvukla je mene i jednu drugu frendicu iz kreveta (di smo štrebali-to je preneseno značenje.. mislim, nismo doslovno učili u krevetu al mi se to učinilo najbolje trenutno za napisat...)... da... uglavnom... to je jedini dan da sam zapravo užival na praznicima.. no slika govori 1000 riječi... pa uživajte...::::::
prvo taj drim tim (redom: moja malenkost, dijana i naposljetku dragana):
onda se ja čudim zakaj je čep zelen...:
e tu sam ja izvalil nekaj smješno, samo kaj se ne sječam kaj je to bilo... hmmm...
dragana se osječala krivom zbog nečeg pa je zato napravila takvu plačipičkastu facu: hehe
sve kaj smo popili i popušili taj dan (ne, to nije sve... nema moje pive...)
ovo se nalazi u dijaninom želucu.. tj. nalazilo se...
a ovo u mojem... hehe...
ovo je već pred kraj...
i ovo... hej,... neko mi je ukral naočale....
i ovo je totalni kraj.... hehe...
evo ga... dakle to je moj post posvećen dragani... dragana puno pozdrava iz strmca od mene i dijane... dođi nam opet brzo... hehe....
meni je tak dosadno u životu da sam počel stalno visit na netu... ja neznam u kaj se ja pretvaram... kaj ak padnem razred...?? ma nebum valjda... nego, ja sam se zaljubil... to je jedna tako lijepa, savršena i predobra, prekrasna i zanimljiva...prekrasne riječi izlaze iz nje... jednostavno savršenstvo... to je moja nova naj pjesma... hehe... molim vas poslušajte ju pa recite dal vam je dobra ili ne... komentirajte malo...
ajd pozz od reggae kinga...
tak me živcira kad neko zna pjasmu no woman no cry i onda se kurči s tim po cijeloj školi... ajde zlato nauči još par pjesmi od marleya pa se onda kurči.... i živcira me to kaj su ljudi užasno glupi, zatucani i primitivni... mislim, stalno provociraju ko da su u jebenom prvom osnovne, a ne srednje... daj ajde... malo se smirite, mislim, prestanite bit glupi i unormalite se... niste fora ak nekome idete na živce... i ak se neko živcira zbog vas... baš onda ispadate glupi... a ja sam skužil da takvi kreteni nisu vrijedni živriranja i samo se mičem od njih... i onda se oni čude zakaj je to tak... e pa pročitaj ovaj posta pa razmisli... mislim, ja slušam reggae isto ko i ti hip hop il kaj ja znam kaj sve... i odjebi od mene ak imaš kaj protiv...
tnx svima kaj čitate moj blog i kaj komentirate moje glupe postove...
budemo se jednog dana svi našli i napili... heh...
i za kraj (za sve neznalice) jedan video:moja naj pjesma od marleya...
Redemption song
pjesma izbrisana...
nisam dugo pisao jer nisam imao o čemu pisati, a i dogodila mi se tragedija u oblitelji, no neću sad o tome. htio sam vam samo reč da volite svoje starce, slušate ih i poštujete jer su vam jako važan oslonac u tuzi, radosti i nevolji. uvjek će bit uz vas. prijatelji također. štoviše, čak sam se iznenadio kolko je ljudima stalo do mene, al naravno da se prvo mora nekaj strašno dogodit da bi mi neki uopće rekli nekaj. no nema veze. imam skupinu prijatelja za koje znam da im bar malo značim i koji meni fakat puno znače. da se mogu vratit u prošlost, možda bi nekaj promjenil da se situacija promjeni, no i ovak mi je super. fakat hvala svima kaj ste bili uz mene.
evo slikica mog razreda... nemojte se ljutit...
klikni na nju da ti bude veća...lol...
super curu...
zabavna, kad je vrijeme za zajebanciju (ak vam je dosadno... ustvari nemože vam bit dosadno pokraj nje i Ane... carice....) i ozbiljna kad je ozbiljna situacija.... jednostavno odlična cura.... moja vjerna čitateljica.... zbog nje i ne pišem redovito blog, jer da ga pišem, bilo bi užasno dosadno jer bi mi ponestalo inspiracije, a ovak kad me nekaj pukne to i napišem.. mislim mogo bi pisat o tome kak me svi živciraju (lol) al sve već znate.... evo opet moram razočarat Tinu i ne napisat zanimljiv post... štoviše (nemojte me ubit zbog ove riječi 
), moj blog je sranje.. mislim ljudi mi govore kak pišem dobre stvari i imam pun k++ac stvari doma na papirima al mi se neda prepisivat.... jednostavno sam ljen... mislim, kad me pukne, napišem roman, a kad krenem pisat post jednostavno nemam o čemu pisat.... stvarno neznam u čemu je problem... uglavnom, previše vremena provodim na netu.. (o da.... puno i previše...), a rezultat je u imeniku (kolac do kolca.. lol..). neznam ni dal ću proć razred... a ako prođem selim se nekam u zagreb.. neku gimnaziju u zagrebu jer ću ovom samoboru popizdit..... al fakat.... užasno je.. ok.. idem sad.... učit... moš mislit... ima valjda nekaj na telki.. lol.... uglavnom opet se ispričavam zbog stalnog pisanja mislim i uglavnom i korištenja ovoga ... (tri točke....) lol... ajde bok...
pozdrav od regggae kinga...
evo, konačno ću pisat o školi... lool...
Na početku školske godine je bilo zakon. Novi ljudi, ocjena nema, briga nema previše. No što je najvažnije, razred u koji su me smjetili je bio složan, kao jedno. Iako se na početku baš i nismo dobro poznavali, osječalo se neko jedinstvo, ono svi za jednog jedan za sve. Međusobno smo se branili, ako je netko sranje napravio svi bi bili krivi, odgovarali smo profesore zajedničkim snagam da nas ne pitaju, zezali smo se svi skupa.... Došlo je polugodište. Dosta dugo smo bili „razdvojeni“. Kad smo se vratili u školu, situacija se drastično promjenila. Ko da je jebena vila udarila sa svojim štapom po nama. Mislim, razdvojili smo se. Počele su se stvarat grupice u razredu. Neki su čak i zamrzili osobe oko sebe. Većinom su se „udruživali“ ljudi koji su prije išli u iste škole. Samoborci, Svetonedeljčani i ostali. Mislim, ne kažem ja da se međusobno više ne družimo al jednostavno to nije to. Postali smo užasno nesložan razred kaj nam je danas i reko prof iz kemije. Naime, danas smo trebali pisat test iz kemije. Imali smo dva sata kemije i na prvom smo ponavljali za test. Neki su mislili da nisu baš tak dobro naučili kemiju pa su smatrali da je bolje da odgodimo test i da pišemo sljedeći tjedan pa su odlučili dogovorit se s ostatkom razreda. Većina je bila za sljedeći tjedan, manjina za danas, a još manje učenika je bilo suzdržano, no većina njih se kasnije odlučila za sljedeći tjedan. Tada je nastao kaos i svađa. Svi izletavamo na hodnik i počnemo se derat. Nas 30 je kreštalo u isti glas. Jedan na drugog. Ono, cijela škola je valjda došla gledat kaj se događa. Malo je falilo za masovnu tučnjavu, do koje, hvalaBigu, nije došlo. Mislim, meni još ni danas nije jasno zakaj smo se svađali. Većina učenika je potpisala da test pišemo sljedeći tjedan i točka. Samo to se nije moglo dokazat jebenoj trojici učenika. S njima smo se svađali do kraja dana... jednostavno su nedokazani. E to je pravi primjer jednog nesložnog i nefunkcionalnog razreda. Mislim, ne želim samo njih kritizirat. I ja sam se promjenio u zadnje vrijeme. Dosta ljudi me počelo užasno živcirat. Ima onih s kojim sam si super i onih koje nmogu smislit, no to je sve objašnjeno u prijašnjim postovima... lol... ja se jednostavno bezveze raživciram i posvađam se sa određenim ljudima iz razreda.
Reggae king
p.s.-sorry zbog stalnog pisanja „mislim,“ i „jednostavno“..... lol..
pozdrav od reggae kinga...
Evo... inače ne pišem „plačipičkaste“ stvari, al slušam sad jednu pjesmu ( Nickelback-If everyone care) pa me potakla na razmišljanje o ovome što smrtnici zovu životom. Gledah danas TV i Nina Violić je izjavila da je adolescencija najteži dio života. Ko to preživi, spreman je za dalje. Kao, u tom djelu života bi nam obitelj trebala davat podršku, posebno pazit jer se zna da smo najosjetljiviji u tom periodu. Al kurac. U tom se periodu odlučujemo kaj i kako ćemo dalje. Neki upišu škole koje se starcima baš i ne sviđaju, neki počnu pušit, neki pit, neki se jednostavno zapuste... i starci nemogu ništa pa iako se trude, mi ih omalovažavamo, govorimo da to nije njihov život i takve stvari. Zato nam se ponekad čini da smo sami na svijetu. Možda nam jedinu podršku u tom prokletom životu daju prijatelji, ljudi do kojih nam je stalo i kojima je stalo do nas. Ja takvih imam puno, hvala Bogu. Pomogli su mi da prestanem mislit na samoubojstvo (a bilo je i takvih perioda) iako toga nisu bili ni svjesni. Mislim, svi bar jednom u životu pomislimo da nas nema, razmišljamo kako je ljudima, i kakav je svijet općenito bez nas. I tako sam i ja, pa sam odustao od te zamisli, ali potpuno razumijem ljude koji se odluče na takav potez. Iako, kad bolje razmislim, to je kukavičluk. Mislim, nijedan problem nije tolko velik da si zbog toga treba oduzet život, pa makar ti je taj život, dar od Boga il kak već hočeš, sjeban do kraja. Al neki su snažniji, neki nisu... jebi ga.... no nećmo o tako morbidnim temama.... iz vlastitig iskustva mogu reći da treba samo razgovarati. Treba sve izbaciti iz sebe. Ako se čuva, razara srce i mozak i to se zove depresija. Ak nemaš koga, otiđi do svećenika i reci mu. Zvuči smješno al pomaže, fakat.
Ja znam kak je to izgubit nekog bliskog. Užasan osjećaj, jeza me prođe od same pomisli da nje više nema. No neću sad o tome. Htio sam vam samo reći da nebudete uvijek glupi i buntovni, makar vam se to čini užasno zakon. Inatit se nepopustljivim starcima je super osjećaj. No razmislite samo kolko puta ćete trebat starce u budućnosti i kolko će vam oni puta pomoći u kriznim situacijama. Al jebi ga. To nama sad u ovom periodu kroz jedno uho unutra, kroz drugo van.... sad nam to niš ne znači. A kad ćemo trebat neko rame za plakanje, a nikog neće bit u blizini, pomišljat ćemo na samoubojstvo. Mislit ćemo da smo sami na svijetu i nećemo ni pomišljat na moguća rješenja tog prokletog problema. Sve je to začarani krug...
Ps-pišem u prvom licu množine jer sam uvjeren da se bar neko slaže sa mnom....
Reggae king,....
u zadnje vrijeme me fakat svi živciraju... svi i sve...ja ne znam kaj mi je al mislim ono.... kaj me živcira?? živciraju me određeni ljudi iz razreda kojima se nemože dokazat da odje*u ak me kužite... mislim ovaj prokleti strmec i prokleti samobor su puni ljudi koji su prava napast... mislim ono... kužim.... nisam ni ja savršen... i ja ponekad dosađujem ljudima, al kad mi neko veli da se maknem, ja otiđem, što nije slučaj s tim ljudima u razredu.. a svi ostali mi se nemogu načudit kaj se ja svađam s tim "određenim" ljudima jer kao ja ću još 4 god ić s njima u razred i sve to... ma boli me... družim se s ljudima koji mi odgovaraju, do kojih mi je stalo i ja definitivno nisam osoba koja će trpit ljude s kojima se nemože normalno ni popričat, ko svi ostali. ja ću ti reć u facu sve kaj mislim o tebi, a ti ak cjeniš to, frend si, ak ne.... ja nisam ovisan ni o kom...
e tak, sad sam ljepo razjasnil neke stvari..
do sljedečeg posta pozdrav od reggae kinga....
Najviše me živcira kad mi neki idiot da temu na koju moram pisat sastavak. Zadačnica npr. Kužiš, napišem ja tu stranicu al je to takvo sranje da me uopće sram predat. Mislim, dam ja to profi al onda mi ona kritizira moj rukopis, moj stil pisanja i pol sata mi priča zakaj sam dobil tri. „tvoja zadaćnica nije odskočila, roko. Si čuo ovu koja je dobila ocjenu odličan? E takva treba bit zadačnica.“ Ono jebote, sori stara kaj nismo svi marija jurić zagorka jebote. Kužiš, nikad još nismo u toj prokletoj zadaćnici pisali niš o nama, kak se mi osječamo, kak mi doživljavamo sranja koja se događaju u školi (a u samoborskoj gimnaziji ih ima puno... vjerujte). Neznam, ja bi najrađe da nam profa da da si sami odaberemo temu i da napišemo tu prokletu stranicu pa da svi dobimo pet. I još me kod tog užasnog predmeta živcira kaj recimo, moramo obradit neku pjesmu. I dobro. Odgovaram ja to i dođe neka metafora. I ja velim kaj mislim da ta metafora znači (jer naravno neznam točno kaj je pjesnik htio s tim reći) i profa veli da je krivo i tam se onda pravi pametna. Ko da je s cesarićem krave na ispašu vodila. Jebote... pametovanje.... to je još gore od onih prokletih umišljanih snobova.... joj, kad mi se neko ubacuje u facu i priča mi takve apsurdne gluposti.... najrađe bi ga.... joj.... a i snobovi.... „ja imam ovakvu versači majcu, ovakve pačotice i guči torbicu, e da danas sam došla s novim mercedesmom u školu, kaj me niste vidli na parkingu?? Kak vam je to promaklo???“ jebote.... nek mi neko veli da ga to ne živcira. Il onakvi blogovi tipa „prije sam bio/bila umišljena, no sad sam savršena/savršen“ kojih je internet pun. Neki se hvale kak su dobri igrači, furaju se na ronaldinja i te kretene, neki se hvale kak su savršeni, ono niko im nesmije prigovorit ak neželi policiju na vratima.... a i malo me živciraju ovakvi blogovi s pjevačima, pjevačicama.... ovakvi kakav je moj. Mislim da ću promjenit dizajn. Mislim ono... kad neko čita taj moj blog, vjerojatno misli da nisam normalan i da sam opsjednut s marleyem.... sjetimo se samo simbe (ko si da si)..... to je navjerojatnije osoba koja nema privatnog života i pametnijih stvari za radit pa kopa po netu, čita blogove i traži jebenu dlaku u jajetu, ak me kužite....
Ok, sad znate kaj me sve živcira, a o najvećoj stvari (školi) ću pisat kad najdem cajta... lol... idem sad...
Pozdrav od reggae kinga....
razlozi mog ne pisanja bloga su sljedeći; škola, učenje(moš mislit) i novi komp. starci su ga kupili tak da ne daju baš meni i seki da prčkamo po njemu jer smo onog starog totalno rasturili...
o školi vam neću pisat jer me uopće sram od same pomisli na to da mi se dogodila jedinica iz jednog od najlakšeg predmeta, al kaj je tu je...
imam novu sobu!!!!!! moj zeleni raj... konačno soba na tavanu.... još mi samo treba komp da mogu češće pisat... osim toga u mom se životu prek praznika nije niš posebno dogodilo... za novu mi je bilo super.. sisterkino društvo je radilo tulum u jednom kafiću tu kod nas pa sam se ja prikrpal... hehe... bilo je ok...
dobil sam i kornjaču!!!! mala slatka u velikom akvariju kaj mi stvara probleme kod mjenjanja vode, al kaj se mora nije teško, jel tak?
i moram vam se zahvalit na komentarima i pohvalit aaichu jer ima fenomentastičan blog!!!!
i tak da vas sad pozdravljam... moram još ostavit par komentara i javim se za par dana sa slikama svog zelenog raja....
pozdrav od reggae kinga....
evo konačno i mog novog posta... bilo mi je neko sranje s intrnetom, pa s blogom (..) pa se nisam mogao javit...
uglavnom... škola, učenje, spavanje.. takv je moj dan... niš ni ne jedem... smršavil sam 5 kg od očetka školske godine.. užas...
jedna cura iz našeg razreda je izvrjeđala i popljuvala sve učenike i sve naše profesore... na netu... pred cjelim svjetom... i profesori su saznli za to a sad na neće priznat da je to ona pisala... fakat je glupa... užas... ja nikad nebi mogo tak nekaj napisat...
meni su večina profesora ok, al naravno da se nađu izuzetci... (neću sad iimenovat da nebi bilo sranja hehe)
ljudi iz razreda su isto ok al su još uvjek na nivou 1 osnovne, ak me kužite...
još ima novog da me frend (Sven) pital dal mu hoću bit kum na krizmi... reko može... na mene može računat...
hvala vam na komentarima...
e da... SOAD mi je totalno super grupa i svima bih preporučio da ih slušaju jer su im pjesme mrak...
i kaj da vam još pišem....
pozz od reggae kinga do idučeg posta...
bok....
nije me bilo točno deset dana, a niš mi se zanimljivo nije dogodilo. počela je škola i počeo sam se družit sa sestričnama dvije godine starijim od mene. i tak smo poslješkolsko (moja riječ!!!!) razdoblje provodili u quattru, radili nelegalne stvari i tak....
profesori su uglavnom ok, i predmeti isto al imam gadan predosjećaj da neće bit dobro sa kemijom i fizikom. samoborski gimnazijalci dobro znaju o čemu govorim.... aha...
i niš mi se novog nije dogodilo. a da preporučam svima da pročitaju biografilu KURTA COBAINA jer je to prejebena knjiga. i posjetite eb0ny.blog.hr jer je cura (sestrična) fakat mrak!!!
do drugog posta pozz od reggae kinga....
i opet škola. svi pišu o toj ustanovi, pa moram i ja. Hehe!!!! uglavnom, prije par dana, počela je škola. nova škola, malo novijih ljudi (pol novog razreda sam i prije poznavao ustvari pol škole...), novi profesori i novi način rada. a pošto je to gimnazija-učenje, učenje i samo učenje. već sad imam za štrebat pet predmeta!!!! kaj je meni to trebalo???? izuzevši to, u školi je dobro.
jučer mi je bio rođendan i hvala svim ljudima na željama, čestitkama i svemu tome... za rođendan sam dobio BIOGRAFIJU KURTA COBAINA(!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!), majcu i 100 eura(!!!!!!!!!!!!!!!!)
hahahahaha!!!!! uglavnom, to bi bilo to, nemam više inspiracije, a i spava mi se.... valjda ću se javit još....
pozdrav od reggae kinga....
cure iz bivšeg razreda koje i sad idu sa mnom. irena i antonija!!! hehe!!!!
BOB MARLEY JE NA KOVANICAMA!!!!!!!!!! JOŠ MI SAMO TREBA 100$ I PUT U AMERIJU PA ĆU I JA IMAT JEDNU!!!!!!!! HAHA!!!!!!!!!! moš mislit!!
ps-pročitajte post dole!!!
da tako je izgledao moj 'radni'' dan na moru. spavah do 12/13, pa sam na plažu do 20 h, doma na jelo i van u kafić. skupilo se društvo-dva zagorca, dvije zagorke, dva povljanca, povljanka i cura iz opatije, i tulum. smio sam vani bit samo do 12, al nerijetko se desilo da se pojavim oko 2, pol3. uglavnom, sjedili smo za stolom, pili, i razgovarali. i bilo je čisto ok.
zadnji dan, kad su mi starci došli, sam znao da nesmijem zakasnit jer ću završit u kazni. i tak smo mi tulumarili (još deset ljudi je išlo doma taj dan) i došlo je 12. i ja si mislim, jel ovo vrijedno kazne? ma reko je. i oko pol 1 su neki iz moje ulice išli doma pa i ja s njima. i dođem doma i vidim moji spavaju. reko valjda neće ni znat da sam zakasnil pol sata. i otiđem ja u kupaonu i dođe stara. ja onak ma kasnim samo pol sata ovo ono i veli da ćemo sutra razgovarat. i tak mi razgovaramo sutradan i ona mene optuži da sam ja jučer zakasnil i da sam smrdil po alkoholu i cigaretam a nisam ni pil ni pušil. i tak ja lijepo završim u kazni!!!
a jebi ga. e da i probal sam si napravit blog na blogeru i uspjelo mi je al je ful drugačije i gluplje od bloga. fakat je glupo. aj idem sad gledat neki film. pišemo se... pozzzz......
E DA, TNX A KOMENTARIMA!!! HEHE!!!
odoh ja opet na more... uživancija, zajebancija i malo pomaganje starcima... a jebi ga, kaj se mora, mora se. nemam pojma kad se vraćam tak da... pozdrav svima i bok!!!
